- Autor: Stelios Orfanides

Percepcija korupcije se ponekad razlikuje od države do države. To je postalo očigledno dok sam prošle godine radio za „Cyprus Mail“ i istraživao zašto je Transparency International otkazao saradnju sa svojim kiparskim ogrankom. Korupcija, kako mi je rečeno, i pranje novca su dvije stvari – i to je bio razlog razlaza ove dvije organizacije. Najviše me je iznenadilo to da je jedan od direktora kiparske antikorupcijske nevladine organizacije, kako se ispostavilo, bio šef odjeljenja za reviziju u jednoj od najvećih banaka na ostrvu. Njegova dužnost bila je da identifikuje klijente koji su prihodovali od korupcije i da opere njihove „prljave“ fondove preko banke koju je inače pokušavao da održi čistom. Kako je primanje mita korupcija, ali njegovo legalizovanje nije? Pitanje je ostalo bez odgovora.

Ipak, ako pažljivo pogledate nedavnu istoriju Kipra, ne treba da vas čudi da je ono što se negdje smatra prekršajem, tamo legitimna praksa.

Ostrvo je trenutno podijeljeno na grčki jug, čija je vlada međunarodno priznata, i turski sjever, koji priznaje samo Turska, koja je napala ostrvo 1974. kao odgovor na državni udar koji su izvršili Grci. Turska invazija imala je ozbiljan uticaj na ostrvo čija je privreda do tada bila pretežno agrarna, jer je oko trećine stanovništva bilo nasilno raseljeno. Mnogi raseljeni kiparski Grci na jugu nakon rata bili su poljoprivrednici bez zemlje, a nezaposlenost je postala dvocifrena. Dok je podjela trajala, vlasti su 1977. godine došle na ideju da podstaknu of šor sektor u pokušaju da privuku strane investicije. Dio ovog plana bilo je uvođenje stope poreza od 4,25 odsto za of šor kompanije registrovane na ostrvu.

Građanski rat u Libanu dao je ozbiljan podsticaj kiparskom of šor sektoru jer je veliki broj preduzetnika iz susjedne zemlje preselio svoje operacije na ostrvo. Ipak, kada je taj izvor ulaganja presušio početkom devedesetih, kolaps istočnog bloka, a naročito građanski rat u Jugoslaviji, dali su kiparskom of šor sektoru još jedan podsticaj.

Kombinacija faktora, uključujucći nedostatak okvira za borbu protiv pranja novca, nizak of šor poreski režim i veliki broj sporazuma o dvostrukom oporezivanju, pružili su poslovne prilike istočnoevropskim građanima. Među njima su bili mnogi poslovni ljudi iz Jugoslavije i režima Slobodana Miloševića, koji su tražili način da zaobiđu sankcije Ujedinjenih nacija i operu nezakonita sredstva u bankarskom sistemu ostrva. To je dovelo do stvaranja hiljada kompanija na ostrvu koje su 1999. godine ušle u pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Kao dio usklađivanja sa Evropskom unijom, Kipar je morao da odbaci svoju of šor poresku stopu i kao rezultat toga uveo je stopu poreza od 10 odsto za domaće i strane kompanije. Ipak, to nije mnogo uplašilo strane firme. Naprotiv, politički motivisano uništavanje naftne kompanije „Yucos“ i konfiskacija njegove imovine, pokazali su da je Kipar, koji je postao član EU 2004. i uveo euro kao zvaničnu valutu četiri godine kasnije, imao sve što su istočnoevropski, a naročito ruski poslovni ljudi cijenili: pravnu sigurnost i finansijski sektor koji nije postavljao mnogo pitanja.

Poslednjih godina napravljen je veliki napredak u oblasti borbe protiv pranja novca, naročito nakon finansijske krize 2013, kada je Kipar morao da revidira svoje politike kao dio sporazuma o finansijskom spasavanju Grčke. To je, inače, bio prvi slučaj da su članovi evrozone odbili da pomognu državnim bankama navodecći da imaju podatke o njihovom učešću u pranju novca. Ipak, smanjivanje imovine firmi „Minel Transformatori“ nakon privatizacije, dokazuje da Kipar ima mnogo razloga da prvo razmisli o tome šta je korupcija, a zatim da od nje zaštiti poreske obveznike drugih zemalja. Na kraju krajeva, to je pošteno.

(Autor je kiparski novinar)

wwwkrik.rs

---